Broj 3 / 2010
SAS Adriatic Region Newsletter



Miranda


SAS u poseti

Giancarlo Miranda | Member of the Executive Board
Banca Intesa Belgrade

Početkom leta, uz čašu vina po završetku poslovne konferencije u Crnoj Gori, pozvali smo gosp. Đankarla Mirandu da učestvuje u našem biltenu. Znajući da on veoma retko pristaje na intervjue medijima, bili smo prijatno iznenađeni jer je odmah prihvatio, a još više nam je laskalo objašnjenje koje nam je dao početkom intervjua: „Ovo je drugačije, imamo zajedničku istoriju, vaš bilten se bavi poslovnim temama vaši čitaoci su poslovni ljudi“, ovo je kratak sadržaj početnog razgovora i postavljanja scene za narednih 60 minuta.

Giancarlo Miranda and Marko Tutunovic

Bankarstvo u Srbiji

Razgovor o bankarstvu započeli smo posledicama finansijske krize, koja se po mišljenju gosp. Mirande razlikuje od zemlje do zemlje. Za razliku od većine drugih tržišta gde se početni efekat finansijske krize pokazao u smanjenju kreditnih aktivnosti, u Srbiji kriza se na samom početku najviše osetila u oblasti bankarskih depozita. Došlo je do snažnog povlačenja štednje u eurima, kao logična posledica svežih sećanja na bankrot bankarskog sektora 90-tih. Međutim, ovoga puta srpske banke su bile dobro kapitalizovane, regulativa je bila bolja i imale su podršku svojih matičnih banaka. To im je omogućilo da izdrže udarac povlačenja štednje bez intervencije države i da vrlo brzo povrate štednju u narednim mesecima.

Suprotno većini evropskih zemalja, smanjenje kreditne aktivnosti u Srbiji je isplivalo kasnije, krajem 2009. godine. Program vladinih subvencija za kamatne stope na zajmove delimično je pomerio manjak likvidnosti sa kojim su se suočavala srpska preduzeća. Međutim, krajem prošle godine umešali su se i drugi faktori. Devalvacija dinara, zajedno sa nižim korporativnim prodajnim marginama dovela je do pada profitabilnosti ovog sektora. Jednostavnije rečeno, preduzeća se suočavaju sa smanjenjem prometa i istovremeno sa višim troškovima finansiranja. Kao dodatak tome, stalno prisutna devalvacija dinara, dovela je do još skupljih kredita indeksiranih u eurima. Uopšteno, smanjili su se tokovi gotovine preduzeća i njihovi finansijski izveštaji na kraju godine prikazivali su tu situaciju. Jasno je da je ovo smanjilo dostupnost kreditima za veliki broj preduzeća.

Giancarlo Miranda

Druga karakteristika srpskog bankarstva je kurs dinara i eura koji obično pokazuje prilično predvidiv trend rasta, što dozvoljava preduzećima i fizičkim licima planiranje očekivanog nominalnog povećanja mesečnih isplata kredita ili anuiteta njihovih eurskih pozajmica. Međutim, iznenadna devalvacija dinara može izazvati da poslovanje ili porodice imaju problem da izdrže pritisak sa svojim zaduženjima.

Zapravo, devalvacijom dinara upravljaju monetarne vlasti, imajući u vidu prevenciju takvih iznenadnih pomeranja. U suprotnom, kombinacija iznenadne snažne devalvacije sa visokim troškovima finansiranja može gurnuti još veći broj preduzeća u problem, kao u nekim susednim zemljama. Umesto toga, gledajući u celini, nivo problematičnih kredita u Srbiji izgleda da je još uvek pod kontrolom, naročito u segmentu poslovanja sa stanovništvom. Bilo bi za očekivati, s obzirom da se plate uglavnom isplaćuju u dinarima i nisu vezane za euro, da fizička lica imaju ozbiljne probleme u otplati kredita. Umesto toga, podaci narodne banke ukazuju na to da je procenat kredita stanovništva koji su u docnji dosledno stabilan tokom nekoliko poslednjih kvartala.

Sve u svemu, domino efekat preduzeća koje doživljavaju krizu likvidnosti, ograničen pristup kreditima i nemogućnost da izvrše svoje obaveze prema dobavljačima (što može izazvati kritičnu situaciju urušavanja) na kraju se ne ostvaruje zahvaljujući zajedničkoj podršci komercijalnih banaka, monetarnih vlasti i vlade, kroz program za povećanje likvidnosti. Viđenje gosp. Mirande je da se srpska ekonomija pokazala u ovoj situaciji kao veoma prilagodljiva i isti dobri temelji koji omogućavaju zemlji da prebrodi najgoru krizu (tj. jak bankarski sektor, kontrola fiskalnih bilansa i javnog duga) može da omogući Srbiji brži izlazak iz krize od ostalih zemalja u regionu.

Giancarlo Miranda and Marko Tutunovic

Banka

Drugi naslov ovog poglavlja mogao je da bude i „Ovde smo da ostanemo“, jer je to poruka koja najbolje opisuje pogled Intese Sanpaolo grupacije na njihovo poslovanje u Srbiji.

Ponosan što su prva banka koja je primenila program državne subvencije o kojoj smo prethodno razgovarali i obrazloženje da ako najveći ne vode – ostali možda neće pratiti, gosp. Miranda objašnjava kako Banca Intesa Beograd ne teži samo sopstvenim rezultatima, već i usponu ukupne srpske ekonomije. Jedan primer toga je pristup preduzećima sa problematičnim kreditima, gde banka prvo utvrdi da li docnja klijenta potiče iz privremene situacije krize likvidnosti, pre nego iz situacije nesolventnosti. Kasnije, banka prvo primeni sve opcije kako bi pomogla klijentu da se vrati na put pre nego pokrene bilo koju drugu aktivnost.

Najbolju ilustraciju ove posvećenosti našli smo u temi gde nekoliko banaka de fakto nisu u mogućnosti da povuku profit iz svog poslovanja u Srbiji, zbog visokih rezervacija nametnutih od strane centralne banke. Veoma je neuobičajeno razgovarati sa članom Izvršnog odbora banke jedne međunarodne grupacije koji ima potpuno neutralnu reakciju na ovu temu: „To nas ne pogađa, na prvom mestu ovde smo da ostanemo, da postavimo profitabilno bankarsko poslovanje koje je održivo na dugi rok, bez opsesije povlačenja dividendi iz zemlje što je tipično, dozvolićete mi da kažem, za druge špekulativnije međunarodne investitore“.

Tu smo da bi ostali.

Bankar

Najvažniju lekciju koju je Đankarlo Miranda naučio tokom svoje karijere na visokim rukovodećim pozicijama je to da shvata da nije najbolji u svemu, jednostavna izjava koja u potpunosti ilustruje njegov stil upravljanja. To je takođe poslužilo kao odličan uvod u izlaganje gosp. Mirande koji dalje objašnjava saradnju u kojoj uživa zajedno sa drugim članovima upravljačkog tima Banca Intesa u Beogradu, a gde dobra ravnoteža sposobnosti, godina i ličnosti kreira odličnu ličnu hemiju. Unutar tima, odnosi su zasnovani na dubokom međusobnom poštovanju i svesti da čak i ako se mišljenja na određenu temu ponekad razlikuju, svako svoju argumentaciju izlaže sa ciljem da doprinese opštem cilju.

Znajući da je gosp. Miranda proveo mnogo godina na različitim direktorskim pozicijama i da smo bili svedoci žara sa kojim je pričao o poslu, kolegama i banci, morali smo da saznamo odakle dolazi ta motivacija. „Intelektualni izazov za razumevanjem“ je očekivani odgovor za one koji su imali priliku da rade sa ovim čovekom i jedan od onih koji ga najbolje opisuje onima koji nisu.

Giancarlo Miranda