Drugi kvartal 2010
SAS Adriatic Region Newsletter



Katarina Milic


Režim kursa

Milan Ćulibrk | Econom:east media group
Glavni urednik Ekonom:east magazina

Od izbijanja globalne finansijske krize, koja je zahvatila i sve zemlje regiona, mnogo je teže ministrima finansija nego guvernerima centralnih banaka. Uostalom, ako je to početkom juna javno, na regionalnom Samitu guvernera centralnih banaka i ministara finansija Zapadnog Balkana, priznao i guverner Narodne banke Makedonije Petar Gošev, trebalo bi mu verovati. Tim pre što je Gošev jedno vreme bio i ministar finansija, tako da i iz ličnog iskustva može dobro da proceni.

Nekoliko je razloga što su sada ministri finansija u nezavidnijoj situaciji od guvernera centralnih banaka. Jedan od ključnih je što su svi redom suočeni sa rastućim deficitima budžeta, što iziskuje potrebu dodatnog zaduživanja države. A nakon krize u Grčkoj, koja se potom proširila i na celu evro-zonu, uslovi zaduživanja značajno su pogoršani.
Zbog toga neke od zemalja, uključujući Srbiju, ovog momenta i ne razmišljaju o emisiji evro-obveznica. Ministarka finansija Diana Dragutinović ne krije da će to biti poslednja opcija Vlade Srbije, ukoliko se ispostavi da na drugi način ne može da popuni manjak u budžetu. I njen kolega Igor Lukšić kaže da je zbog rasta kamatnih stopa Vlada Crne Gore odustala od namere da emituje evro-obveznice. Pre nego što se odluči na takav korak izvršna vlast u Podgorici sačekaće dok se ne vidi šta će se dalje dešavati na tržištu dužničkih papira. A ekonomisti procenjuju da se u dogledno vreme može očekivati da će se uslovi zaduživanja pre pogoršati nego poboljšati.

S druge strane, ni problemi sa kojima se suočavaju centralni bankari nisu ni malo naivni. Većina guvernera, iz ovih ili onih razloga, izložena je velikim pritiscima, kako izvršnih vlasti, tako i krupnog kapitala. Pri tome su povodi za napade na guvernere pojedinih zemalja često sasvim suprotni. Tako, na primer, odlazećem guverneru Narodne banke Srbije Radovanu Jelašiću pojedinci najviše zameraju što je dopustio slabljenje domaće valute. Bez obzira što je to bilo sasvim očekivano za režim kontrolisano fluktuirajućeg kursa. Pogotovo u situaciji kada Vlada nije smogla snage da dodatno smanji javnu potrošnju.

U takvom ambijentu kurs je iskorišćen kao sredstvo prilagođavanja i uspostavljanja nove makroekonomske ravnoteže. Kroz slabljenje dinara zapravo su realno smanjene penzije i plate u javnom sektoru, koje su u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom zamrznute pre godinu dana, a tako će, uprkos zalaganjima pojedinih ministara, ostati do kraja 2010.

Iako većina ekonomista, uključujući i kandidata za novog guvernera NBS Dejana Šoškića, smatra da je za Srbiju u trenutnim okolnostima kontrolisano fluktuirajući kurs najbolje rešenje, ima i onih koji smatraju da bi odmah, poput Crne Gore, unilateralno trebalo preći na evro, fiksirati kurs, kao što je to slučaj u Makedoniji, pa i BiH, u kojoj je na snazi „valutni odbor“.
Iako su sve zemlje u regionu suočene sa manje-više sličnim problemima, visokim fiskalnim, spoljnotrgovinskim i deficitom u tekućem platnom bilansu, svaka od njih ima drugačiji režim kursa. Zato se pojedincima u Srbiji, koji su prezaduženi, pa im se sa rastom kursa povećava i količina dinara za otplatu dospelih rata kredita, uglavnom indeksiranih u evrima, čini da su biznismeni u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj u povoljnijem položaju. Tamo, naime, nema negativnih kursnih razlika.

Prelaskom na evro, međutim, ne bi se rešili ključni problemi. Najbolji dokaz za to je Crna Gora. Sve do izbijanja krize, ta zemlja imala je značajan suficit u svom budžetu, a ove godine ne samo da neće biti „viška“ u državnoj kasi, već će se pojaviti značajan deficit.
Iako guverneri regiona smatraju da je režim kursa, koji sprovode najprimereniji stanju ekonomije u njihovim zemljama, tvrde da nema univerzalnog recepta, koji bi bio dobar za sve. Tako, na primer, predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore Ljubiša Krgović veruje da Srbija u ovom trenutku ne bi trebalo da pređe na evro. Nekoliko je razloga za to. Jedan od njih je da bi na taj način Srbija ostala bez mogućnosti da vodi sopstvenu monetarnu politiku i da merama iz tog domena utiče na ublažavanje posledica krize. Uz to, centralna banka više ne bi mogla da emituje novac, pa bi ostala i bez emisione dobiti, što takođe nije zanemarljivo. Konačno, upozorava Krgović, teško da bi Evropska centralna banka blagonaklono gledala na unilateralno uvođenje evra u bilo kojoj zemlji izvan evro-zone. Pogotovo u situaciji kada je jedinstvena evropska valuta u najvećoj krizi od njenog uvođenja.
Iako je valutni odbor veoma rigidno rešenje, guverner Kemal Kozarić smatra da je to bilo i još uvek je najbolje rešenje za BiH. Pre svega zbog strukturnih problema sa kojima je ta zemlja suočena. On, međutim, ne smatra da bi i druge zemlje regiona trebalo da urade isto.

I fiksni kurs krije u sebi veliku opasnost. Makedonski guverner Petar Gošev ističe da je na početku krize, u relativno kratkom roku, potrošena trećina deviznih rezervi da bi se odbranio kurs denara. Na njegovu sreću, taj pritisak je brzo splasnuo i sada je situacija pod kontrolom. Ostaje, međutim, pitanje koliko je fiksni kurs podsticajan za izvoz i u kojoj meri doprinosi produbljivanju spoljnotrgovinskog deficita. A Srbiji je, opšte je uverenje, neophodan novi model rasta, koji će se, umesto na domaćoj potrošnji bazirati na rastu izvoza. Fiksni kurs, uz inflaciju od oko šest odsto godišnje, sigurno ne bi motivisao privrednike iz Srbije da veći deo svojih roba plasiraju stranim kupcima. S druge strane, postoji realna bojazan da bi se za odbranu fiksnog kursa u Srbiji devizne rezerve brzo „istopile“ i da bi onda usledio talas devalvacija. To, sasvim je sigurno, nikome ne bi odgovaralo. Čak ni onima koji se zalažu za takav režim kursa.

 

 


Your SAS profile:

Want to get more out of your relationship with SAS? Create a SAS profile. Don't miss important updates from SAS! Please add sas.com as a domain in your safe sender list.

About this e-mail:
If you do not wish to receive future e-mails, please go to http://www.sas.com/apps/userid/email_preference.jsp. To contact SAS via postal mail: SAS, SAS Campus Drive, Cary NC 27513 USA. ATTN: Legal Division/Privacy Manager.

SAS and all other SAS Institute Inc. product or service names are registered trademarks or trademarks of SAS Institute Inc. in the USA and other countries. ® indicates USA registration. Other brand and product names are trademarks of their respective companies. Copyright © SAS Institute Inc. All rights reserved.